UVODNE NAPOMENE I ZAKONSKA REGULATIVA - PRIZNANJE STRANE SUDSKE ODLUKE
Priznanje strane sudske odluke regulisano je Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (čl.86-96)
Pored zakonskih propisa, potpisani su i ratifikovani su razni bilateralni ugovori regulišu ovu materiju.
***Napomena: Strana sudska odluka se izjednačuje sa odlukom suda Republike Srbije i proizvodi pravno dejstvo u R.Srbiji, samo ukoliko je prizna nadležni sud R.Srbije.
Za priznanje strane sudske odluke nadležni su Viši i Privredni sudovi, zavisno od materije na koju se odluka odnosi.
Ukoliko niste sigurni da li Vaša odluka donesena pred sudom u nekoj stranoj zemlji može biti priznata u R.Srbiji, pročitajte ovaj tekst koji je sačinila Advokatska kancelarija.
Stranom sudskom odlukom se smatra i PORAVNANJE ZAKLJUČENO PRED SUDOM i takva odluka može biti priznata pred nadležnim sudom u R.Srbiji.
Stranom sudskom odlukom smatra se i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je donesena izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem, ako je priznata u R.Srbiji na prethodno naveden način.
ZAHTEV I OBAVEZNI PRILOZI - PRIZNANJE STRANE SUDSKE ODLUKE
Uz zahtev, predlagač je dužan da dostavi i sledeće obavezne priloge:
- Jedan primerak originala strane sudske odluke (prethodna provera koja se odnosi naAPOSTILLE PEČAT) i dva primerka fotokopije strane sudske odluke (šta se smatra stranom sudskom odlukom, pročitati u uvodnim napomenama);
- Potvrda nadležnog suda odnosno drugog državnog organa da je odluka pravnosnažna (klauzula pravnosnažnosti) po pravu države u kojoj je donesena;
- Original prevoda strane sudske odluke ili odluke drugog državnog organa čije se priznanje traži , a koja je izjednačena sa stranom sudskom odlukom , sačinjenog od stane sudskog tumača (za jezik na kom je navedena odluka) sa područja Višeg suda sa dva primerka fotokopije prevoda odluke;
- Uverenje o državljanstvu podnosioca zahteva;
- Izvod iz matične knjige rodjenih ili ftkp lične karte/pasoša sa podatkom o mestu rođenja predlagača;
- Ukoliko predlagač nema prebivalište ili boravište u RS, punomoćje kojim ovlašćuje određeno lice za prijem pismena.
Advokatska kancelarija Beograd u nastavku vam ostavlja link Višeg suda u Beogradu u kome možete skinuti ZAHTEV i informisati se o taksama.
PRIZNANJE STRANE SUDSKE ODLUKE O RAZVODU BRAKA
Mnogo slučajeva postoji u praksi gde su supružnici lica sa različitim državljanstvima. Npr. jedno lice (supružnik) ima srpsko državljanstvo dok drugo lice (supružnik) ima recimo švedsko državljanstvo.
Brak je zaključen na teritoriji RS, ali supružnici imaju centar poslovnih i životnih aktivnosti u Švedskoj. U medjuvremenu su se njihovi bračni odnosi poremetili i oni su odlučili da se razvedu u Švedskoj, pred tamošnjim sudom, shodno tamošnjim propisima koji regulišu ovu oblast i na to imaju pravo.
Postavlja se pitanje priznanja te sudske odluke o razvodu braka pred nadležnim sudom u RS?
Shodno svemu navedenom, jasno je da predlgač ima interes da se izvrši priznanje strane sudske odluke i da se činjenica razvoda braka upiše u matične i druge javne knjige u R.S.
***Napomena: Postojanje uzajamnosti u pogledu strane sudske odluke pretpostavlja se dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.
Advokat za razvod braka vas poziva da pročitate tekstove koji se odnose na RAZVOD BRAKA i RAZVOD BRAKA SA STRANIM DRZAVLJANINOM U SRBIJI.
OSTALE ODREDBE - PRIZNANJE STRANE SUDSKE ODLUKE
Kada će sud RS odbiti priznanje strane sudske odluke?
Nadležni sud RS će odbiti priznanje strane sudske odluke u sledećim slučajevima:
- Strana sudska odluka neće se priznati, ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku.
Naročito će se smatrati da lice protiv koga je donesena strana sudska odluka nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je započet postupak nije bilo lično dostavljeno, odnosno što uopšte nije ni pokušano lično dostavljanje, osim ako se na bilo koji način upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku.
- Strana sudska odluka neće se priznatiako u odnosnoj stvari postoji isključiva nadležnost suda ili drugog organa Republike Srbije.
*** Ako tuženi traži priznanje strane sudske odluke koja je donesena u bračnom sporu ili ako to traži tužilac, a tuženi se ne protivi, isključiva nadležnost suda R.Srbije nije smetnja za priznanje te odluke.
- Strana sudska odluka neće se priznati ako je u istoj stvari sud ili drugi organRepublike Srbije doneo pravnosnažnu odluku ili ako je u Srbiji priznata neka druga strana sudska odluka koja je donesena u istoj stvari.
*** Sud će zastati sa priznanjem strane sudske odluke ako je pred sudom R.Srbije u toku ranije pokrenuta parnica u istoj pravnoj stvari i među istim strankama, i to do pravnosnažnog okončanja te parnice.
- Strana sudska odluka neće se priznatiako je u suprotnosti sa Ustavom RS utvrđenim osnovama društvenog uređenja.
- Strana sudska odluka neće se priznati ako ne postoji uzajamnost.
*** Nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane sudske odluke donesene u bračnom sporu i u sporu radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva, kao i ako priznanje (ili izvršenje) strane sudske odluke traži srpski državljanin.
Postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja se dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.
ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA ODLUKE KOJE SE TIČU LIČNOG STATUSA
Ako je pri odlučivanju o ličnom stanju (statusu) srpskog državljanina trebalo po ovom Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja primeniti pravo R.Srbije, strana sudska odluka priznaće se i kad je primenjeno strano pravo ako ta odluka bitno ne odstupa od prava R.Srbije koje se primenjuje na takav odnos.
Odluke stranih sudova koje se odnose na lično stanje (status) državljanina države čija je odluka u pitanju priznaju se u R.Srbiji bez preispitivanja od strane suda po članu 89. i čl. 91. i 92. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.
Ako nadležni organ R.Srbije smatra da se strana sudska odluka odnosi na lično stanje (status) srpskog državljanina, takva odluka, da bi bila priznata, podleže preispitivanju po odredbama čl. 87. do 92. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.
Ako se strana sudska odluka odnosi na lično stanje (status) stranaca koji nisu državljani države koja je donela tu odluku, odluka će se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje u državi čiji su državljani odnosna lica.
PRIZNANJE STRANE SUDSKE ODLUKE ( ODLUKA IZ BOSNE I HERCEGOVINE ) U REPUBLICI SRBIJI
Republika Srbija i Bosna i Hercegovina su još davne 2005. godine ratifikovale ugovor između tada SCG i BiH o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima.
Taj sporazum koji je stupio na snagu u obe države ugovornice je potpisan radi želje za razvijanjem saradnje u oblasti pravne pomoći u gradjanskim i krivičnim stvarima, a u cilju efikasnijeg ostvarivanja prava i interesa svojih državljana, kao i unapređenja sveukupnih odnosa i saradnje između dve države.
Autor ovog teksta će se držati oblasti građanskog prava koji se odnose na državljane država ugovornica koje mogu ili žele da ostvare svoja prava u R.Srbiji ili u Bosni i Hercegovini, u ovom slučaju državljani Bosne i Hercegovine.
Državljani jedne države ugovornice imaju jednaku pravnu zaštitu u postupcima pred sudovima i drugim organima druge države ugovornice kao i njeni državljani.
Državljani jedne države ugovornice imaju na teritoriji druge države ugovornice slobodan pristup sudovima i drugim organima. Pred ovim organima oni mogu da zastupaju svoje interese, podnose zahteve i preduzimaju radnje pod istim uslovima kao i njeni sopstveni državljani.
Pravna pomoć se odnosi i obuhvata dostavljanje pismena i preduzimanje procesnih radnji (saslušanje stranaka, svedoka i drugih lica, oduzimanje predmeta, privremena predaja, uviđaj, veštačenje i dr.), davanje obaveštenja o propisima država ugovornica, priznanje i izvršenje sudskih i arbitražnih odluka, ali autor ovog teksta će se držati samo priznanja i izvršenja sudskih odluka BOSNE I HERCEGOVINE U REPUBLICI SRBIJI.
***NAPOMENA: JAVNE ISPRAVE NADLEŽNIH ORGANA IZ BOSNE I HERCEGOVINE SU OSLOBOĐENE OD LEGALIZACIJE U REPUBLICI SRBIJI!
– Javne isprave koje je sastavio ili izdao sud ili drugi nadležni organ jedne države ugovornice i koje su snabdevene potpisom i službenim pečatom nije potrebno dalje overavati radi upotrebe pred organima druge države ugovornice. Isto tako, nije potrebna ni dalja overa privatnih isprava ako je ove overio sud ili drugi nadležni organ.
– Gore navedeno se odnosi i na prepise javnih i privatnih isprava koje je overio sud ili drugi nadležni organ u BIH.
Republika Srbija će priznati sudske odluke, poravnanje zaključeno pred sudom, kao i odluku drugog organa BOSNE I HERCEGOVINE koja je izjednačena sa sudskom odlukom odnosno sudskim poravnanjem, ako se njom regulišu odnosi u statusnim, porodičnim i imovinsko-pravnim odnosima sa međunarodnim elementom.
SUDSKE ODLUKE IZ BOSNE I HERCEGOVINE ĆE SE PRIZNATI I IZVRŠITI U REPUBLICI SRBIJI POD SLEDEĆIM USLOVIMA:
1) da je odluka pravnosnažna i izvršna po zakonu države ugovornice na čijoj je teritoriji donesena;
2) da po zakonu države ugovornice u kojoj se priznanje, odnosno izvršenje traži, donošenje odluke u toj pravnoj stvari nije u isključivoj nadležnosti domaćeg suda ili drugog organa;
3) da je stranka koja nije učestvovala u postupku i protiv koje je sudska odluka donesena bila uredno i blagovremeno pozvana da učestvuje u postupku, odnosno u slučaju procesne nesposobnosti bila pravilno zastupana, prema zakonu države ugovornice na čijoj je teritoriji odluka donesena;
4) da između istih stranaka u istoj stvari na teritoriji države ugovornice u kojoj se priznanje, odnosno izvršenje traži nije od suda ranije već donesena pravnosnažna odluka ili priznata neka druga strana sudska odluka;
5) da između istih stranaka u istoj stvari nije pokrenut postupak pred sudom one države ugovornice u kojoj se traži priznanje, odnosno izvršenje postupka u kome je odluka čije se priznanje, odnosno izvršenje traži bila donesena;
6) da priznanje, odnosno izvršenje odluke nije u suprotnosti sa javnim poretkom države ugovornice u kojoj se priznanje, odnosno izvršenje traži.
ZANIMLJIV SLUČAJ IZ SUDSKE PRAKSE
Državljanin BOSNE I HERCEGOVINE je tražio priznanje i izvršenje sudske presude iz Osnovnog suda u Modriči kojom je raspravljena nepokretna zaostavština koja se nalazi u Republici Srbiji i pozvao se na ugovor izmedju država ugovornica i na zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja RS, medjutim:
postoji isklјučiva nadležnost suda u Republici Srbiji za raspravlјanje nepokretne zaostavštine kako domaćih tako i stranih državlјana koja se nalazi u Republici Srbiji i zato se ne može priznati strana sudska odluka kojom je raspravlјena nepokretna zaostavština ostavioca koja se nalazi u u Republici Srbiji.
Slučaj iz prakse:
“Prvostepenim rešenjem odbijen je kao neosnovan predlog predlagača za priznanje strane sudske odluke, Rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Modriči, broj 86 0 O 020782 11 O od 24.10.2011. godine, pravnosnažno dana 24.10.2011. godine, koje je ispravlјeno rešenjem istog suda broj 86 0 O 020782 11 O od 14.8.2020. godine.
(…)
Konkretni razlozi osporavanja zaklјučka prvostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za zahtevano priznanje strane sudske odluke koje predlagač obrazlaže u žalbi su delimično netačni, a u celini neosnovani.
Naime, prema obrazloženju i činjeničnom utvrđenju pobijanog rešenja, ovaj postupak je iniciran predlogom podnetim 2.3.2021. godine, predlagača mlt. AA, radi priznanja strane sudske odluke-Rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Modriči broj 86 0 O 020782 11 O od 24.10.2011. godine, pravnosnažno dana 24.10.2011. godine, koje je ispravlјeno rešenjem istoga suda broj 86 0 O 020782 11 O od 14.8.2020. godine.
Navedenim rešenjem raspravlјena je zaostavština iza pok. VV iz… rođenog dana…. godine, a preminulog dana…. godine, koja između ostalog, obuhvata i nepokretnosti upisane u zk.ul.broj… k.o…. i to katastarska parcela broj… površine 182 m2 i katastarska parcela broj… površine 357 m2, na kojima je za naslednika na osnovu zakona u 1/1 dela oglašen sin ostavioca GG iz…, a koji je otac ovde mlt. predlagača.
Suprotno žalbenim navodima, imajući u vidu navedeno, pravilno prvostepeni sud odbija predlog za priznanje ove odluke sa obrazloženjem da nije ispunjen uslov za za zahtevano priznanje opisane strane sudske odluke iz člana 89 stav 1 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalјa i iz člana 27 stav 1 tačka 2 Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, zbog isklјučive nadležnosti suda SR Jugoslavija, sada Republike Srbije za raspravlјanje nepokretne zaostavštine koja se nalazi u Republici Srbiji.
Navodi žalbe da je nejasno pozivanje suda na odredbu člana 27 stav 1 Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, i o kakvom se ugovoru radi, su lišeni svakog osnova, jer se upravo sam predlagač u predlogu za priznanje strane sudske odluke od 2.3.2021. godine pozvao na navedeni Ugovor.
Radi se o članu 27 Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori“ br. 6/2005), kojim su regulisani između ostalog uslovi za priznanje i izvršenje sudskih i arbitražnih odluka donetih na teritoriji druge države ugovornice, pa je u tački 2 propisano da se te odluke priznaju i izvršavaju ako po zakonu države ugovornice u kojoj se priznanje, odnosno izvršenje traži, donošenje odluke u toj pravnoj stvari nije u isklјučivoj nadležnosti domaćeg suda ili drugog organa.
Odredbom člana 89 stav 1 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalјa je propisano da se strana sudska odluka neće priznati ako u odnosnoj stvari postoji isklјučiva nadležnost suda ili drugog organa Savezne Republike Jugoslavije.
Nadalјe, članom 72 stav 1 istog zakona je propisano da za raspravlјanje nepokretne zaostavštine stranog državlјanina postoji isklјučiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije (Republike Srbije) ako se nepokretnosti nalaze u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Republici Srbiji).
Za raspravlјanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državlјana postoji isklјučiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije ako se ta zaostavština nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji u skladu sa odredbom člana 71 stav 1 tog zakona.
Prema tome, iz citiranih merodavnih odredaba proizlazi da postoji isklјučiva nadležnost suda u Republici Srbiji, za raspravlјanje nepokretne zaostavštine kako domaćih tako i stranih državlјana koja se nalazi u Republici Srbiji, što je neotklonjiva smetnja za priznanje predmetne sudske odluke kojom je raspravlјena nepokretna zaostavština ostavioca koja se nalazi u Starim Banovcima, dakle u Republici Srbiji, i za raspravlјanje te zaostavštine je bio i sada je isklјučivo nadležan domaći sud.
Ne sporeći navedenu isklјučivu nadležnost suda Republike Srbije za raspravlјanje nepokretne zaostavštine koja se nalazi u Republici Srbiji, predlagač u žalbi osporava zaklјučak prvostepenog suda drugim navodima koji su neprihvatlјivi i neosnovani.
Merodavnost prava za nasleđivanje države čiji je ostavilac bio državlјanin u vreme smrti u smislu člana 30 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalјa na koju se žalba poziva se odnosi isklјučivo na materijalno-pravne odredbe koje regulišu predmet i osnove nasleđivanja, a ne na nadležnost suda koji raspravlјa zaostavštinu, pa nisu osnovani navodi žalbe da je po pravu BIH Osnovni sud u Modriči bio nadležan da raspravi celokupnu zaostavštinu zato što se navodno pretežan deo zaostavštine nalazi u BIH.
Takođe, okolnost da je predmetnim rešenjem o nasleđivanju raspravlјen i deo zaostavštine ostavioca pok. VV (dede mlt. predlagača) koju žalba ističe, nije od uticaja na zakonitost donete odluke, s obzirom da je u predlogu za priznanje predlagač jasno naveo da traži priznanje predmetnog rešenja o nasleđivanju zato da bi zaostavštinu koju je nasledio njegov otac GG koja se nalazi u Srbiji uknjižio u RGZ na ime svog oca a potom za tu imovinu sproveo ostavinski postupak (iza svog oca), pa je dakle za tu svrhu traženo priznanje koje je isklјučeno napred navedenim odredbama zakona i međunarodnog ugovora, a u samom predlogu nije navedena ni jedna jedina reč o ostaloj zaostavštini koja se po predmetnom rešenju i po navodima žalbe nalazi u BIH, i prema tome nema nikakvih smetnji da predmetno rešenje proizvodi dejstvo u pogledu te zaostavštine na teritoriji BIH koje bi trebale da se otklone priznanjem te odluke u R. Srbiji, i što bi prvostepeni sud trebalo da uzima pri odlučivanju o predlogu, i sledom toga je neosnovano žalbeno osporavanje pobijanog rešenja ukazivanjem da prvostepeni sud nije vodio računa o ukupnoj raspravlјenoj zaostavštini, koja se delimično nalazi i u BIH.“
(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž 692/2021 od 27.5.2021. godine)
Jedan odgovor