Promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste će biti tema kojom će se baviti autor ovog teksta i u tu svrhu će pokušati prezentovati i objasniti sve eventualne nedoumice koje se tiču navedenog instituta.
ZAKONSKA REGULATIVA - (PROMENA NAMENE POLJOPRIVREDNOG U GRADJEVINSKO ZEMLJISTE)
Pre nego što se autor ovog teksta upusti u detaljnu analizu instituta koji se obradjuje u ovom tekstu, a to je promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste, objasnićemo detaljno šta se podrazumeva pod sledećim terminima:
– Gradjevinsko zemljište – je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su igradjeni objekti u skladu sa zakonom.
Vrste gradjevinskog zemljista su:
- Izgradjeno i neizgradjeno gradjevinsko zemljiste;
- Uredjeno i neuredjeno gradjevinsko zemljiste.
– Poljoprivredno zemljište – jeste zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) i zemljište koje se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju.
Sad kad smo vam prezentovali i pojasnili osnovne pojmove koji se odnose na to šta je poljoprivredno, a šta gradjevinsko zemljište, autor ovog teksta će se fokusirati na pozitivno pravne propise koji se upravo odnose na institut – promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste.
Promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste regulisano je članom 88 Zakona o planiranju i izgradnji RS.
Ukoliko nemate osnovna znanja i informacije koje se odnose na institut obradjen u ovom tekstu, tj.promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste, Advokatska kancelarija Beograd savetuje da pročitate ovaj stručni tekst u vezi sa tim.
KAKO SE VRŠI PROMENA NAMENE POLJOPRIVREDNOG U GRADJEVINSKO ZEMLJISTE?
Autor ovog teksta smatra da upravo ovaj deo najviše interesuje čitaoce ovog teksta i u ovom delu ćemo prezentovati taj deo.
Kako smo već naveli, građevinsko zemljiste je je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su igradjeni objekti u skladu sa zakonom.
Planskim dokumentom je neophodno da se izvrši promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste i to tako što je organ nadležan za donošenje planskog dokumenta dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Potom, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju prethodno navedenog akta, rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
***Napomena: Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, a u skladu sa članom 3. Zakona o poljoprivrednom zemljistu RS.
Advokat za imovinsko pravne odnose Beograd proučavajući celokupnu dokumentaciju utvrđuje sve što je neophodno i relevatno da se na pravilan i zakonit način sprovode promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste.
Navedeno rešenje koje donosi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.
DA LI I KOLIKU NAKNADU PLAĆA VLASNIK ZEMLJIŠTA ZA PROMENU NAMENE POLJOPRIVREDNOG U GRADJEVINSKO ZEMLJISTE?
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ili zakonom kojim se uređuje šumsko zemljište.
Promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste odnosno naknada za navedeno regulisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i to članovima 43-48.
– KO JE OBVEZNIK?
Obveznik naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta je lice na čiji zahtev se vrši promena namene poljoprivrednog zemljišta u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, odnosno lice koje je izvršilo promenu namene poljoprivrednog zemljišta bez prethodno plaćene naknade za promenu namene.
– Kolika je OSNOVICA?
Osnovica za promenu namene poljoprivrednog zemljišta jednaka je osnovici za porez na imovinu tog zemljišta u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za promenu namene zemljišta.
Osnovica za promenu namene poljoprivrednog zemljišta za koje nije utvrđen porez na imovinu u godini koja prethodi godini u kojoj se menja namena, odnosno osnovica za poljoprivredno zemljište koje je oslobođeno plaćanja poreza na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u odgovarajućoj, odnosno graničnoj zoni, određene aktom jedinice lokalne samouprave za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu.
***Napomena:
– Ukoliko je utvrđena prosečna cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u više graničnih zona primeniće se cena kvadratnog metra koja je najpovoljnija za obveznika.
– Ukoliko nije utvrđena prosečna cena u zoni niti graničnim zonama, vrednost zemljišta utvrđuje ovlašćeni sudski veštak za poslove poljoprivrede, u skladu sa propisom kojim se uređuje postupak eksproprijacije.
Advokat Beograd smatra da promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste može da bude veoma složen i iscsrpan pravni posao i shodno tome predlaže da konsultujete stručno lice.
KAKO SE UTVRĐUJE VISINA NAKNADE?
Visina naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta utvrđuje se primenom stope od 50% na osnovicu.
KADA SE NAKNADA NE PLAĆA?
- Naknada za promenu namene poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i javna preduzeća čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
- Ako je promena namene poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta, odluke nadležnog organa ili ukoliko je izgrađen objekat u skladu sa zakonomdo 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, broj 49/92), ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao kultura određene klase tog zemljišta upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište;
- Gradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m2 stambenog prostora;
- Izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište;
- Određivanja lokacije za groblje ili proširenje groblja;
- Izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;
- Regulacije vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;
- Izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta;
- Pošumljavanja poljoprivrednog zemljišta kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pošumi, bez obzira na klasu, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede;
- Podizanja poljozaštitnih pojaseva.
Advokatska kancelarija vas poziva da pročitate sve što je vezano za institut PRAVO PREČE KUPOVINE i za institut PRAVO STRANACA DA KUPUJU NEPOKRETNOSTI U SRBIJI.
4 odgovora
Katastarska parcela, nalazi se u selu i godinama je ekonomsko dvorišta, u katastru je poljoprivredno zemljište i od skora je u građevinskom području.Ako sada promenim u građevinsko a i dalje ga koristim , kao poljoprivreno i dosad, da li plaćam ubuduće porez na građevinsko ili poljoprivredno?Toplica
Deo parcele u građevinskom području u selu je poljoprivredno zemljište. Sada menjam namenu tog dela u građevinsko. Ako nastavim dalje da ga koristim kao prethodnih osamdeset godina kao ekonomsko dvorište za parkiranje konjskih kola, stogove Sena i šaše, pre privođenja namene i dobijanja građevinske dozvole, dali plaćam porez na građevinsko ili i dalje kao do danas na poljoprivredno?
Njiva 40 ari, nalazi se na periferiji grada. Oko njive su izgradjene kuće, koje su legalizovane. Asfaltni put, gradski vodovod, struja, ulično osvetlenje. U opštini kažu da ne mogu prebaciti njivu u gradjevinsko zemljište. Njiva je četvrte klase, peskovito tlo. Ja Neobradjujem je. Da li je problem rešiv.
Poštovani.
2015 godine lokalna samouprava je donela Odluku i izradi Plana detaljne regulacije turističkog kompleksa Oblačinsko jezero sa grafičkim prikazom i granicama koje su katastarske parcele obuhvaćene ovom Odlukom. Zemljište se u Katastru nepokretnosti vodi kao zemljište u gradjevinskom području, pašnjak 2 klase. Da li sam ja dužan da podnosim zahtev za prenamenu zemljišta radi dobijanja dozvole za gradnju ili je lokalna samouprava to trebala da uradi u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu Odluke o izradi Plana detaljne regulacije. Posedujem Plan i grafički prikaz parcela. Hvala.