Advokatska kancelarija Radojevic Beograd - advokati Beograd

Krivična prijava, privatna tužba u krivičnom postupku i predlog za krivično gonjenje

Advokatska kancelarija Radojević, Beograd

Krivična prijava, privatna tužba u krivičnom postupku i predlog za krivično gonjenje

Kako se piše krivična prijava?

Šta je privatna tužba u krivičnom postupku?

Šta je predlog za krivično gonjenje?

Autor ovog teksta će za Vas obraditi pojedinačno sve gore navedene pravne akte, koji su kao takvi veoma bitan deo krivičnog postupka, bez kojih u određenim slučajevima, sam krivični postupak ne bi mogao biti pokrenut, ukoliko isti nisu podneseni ili nisu blagovremeno podneseni nadležnom državnom organu ( tužilaštvu )

Ono što je bitno istaći, a to je da smo primetili da veliki broj naših klijenata ima nepotpuno ili nejasno znanje kada su u pitanju gore navedeni akti, da nisu sigurni ili uopšte ne znaju kada se šta podnosi, kako se može podneti ( u kojoj formi ), kome se podnosi, u kom roku itd… I zato smo odlučili da pojedinačno obradimo svaki od navedenih pravnih akata u krivičnom postupku, kako bi Vam iste barem malo približili ili kako bi Vam isti postali mnogo jasniji.

Prvenstveno je bitno istaći da su svi ovi akti krivičnog postupka definisani Zakonikom o krivičnom postupku RS.

Šta je krivična prijava?

Jeste pisani ili usmeni vanprocesni akt ( podnosi se na jedan od ova dva načina ) kojom se javni tužilac obaveštava o učinjenom deli i/ili učiniocu krivičnog dela, za krivična dela za koje se gone po službenoj dužnosti.

Krivičnu prijavu nadležnom državnom organu ( javnom tužilaštvu ) podnosi fizičko lice, pravno lice, ali su to dužni da urade državni i drugi organi, jer neprijavljivanje krivičnog dela i/ili učionica krivičnog dela predstavlja krivično delo i to je jasno definisano i propisano krivičnim zakonikom u kojim je to slučajevima.

Kome se podnosi krivična prijava i kako?

Dakle, sama krivična prijava se podnosi usmeno ili pismeno nadležnom javnom tužiocu i ukoliko je ona podnesena policiji, sudu ili  nenadležnom javnom tužiocu, oni su dužni da istu odmah po prijemu proslede i dostave nadležnom javnom tužiocu na postupanje.

U samoj krivičnoj prijavi se navode činjenice kojima se pokrepljuju navodi da je prekršen Krivični zakonik ili neki drugi zakon kojim se vrši krivično delo, dok je lice koje je podnosi nije u obavezi istu da potpiše i može je podneti kao anonimno lice. Takođe, podnosilac nije dužan da kvalifikuje krivično delo u krivičnoj prijavi ( nije dužan navesti o kom je krivičnom delu reč ), tj.krivično delo kvalifikuje nadležni javni tužilac tako što činjenice koje mu se dostave i koje se navedu u pismenoj ili usmenoj krivičnoj prijavi podvodi pod biće određenog krivičnog dela i tako kvalifikuje krivično delo.

Ukoliko je krivična prijava podnesena usmeno, o tome se sačinjava zapisnik i podnosilac se upozorava na posledice podnošenja lažnog krivičnog dela, dok ukoliko je krivična prijava podnesena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom, o tome se sačinjava službena beleška. Takodje, krivična prijava može biti podnesena i elektronskim putem, tj.elektronskom poštom, putem imejla i ista če se odštampati i sačuvati.

Svaki građanin je dužan da prijavi izvršenje krivičnog dela ili pripremanje izvršenja krivičnog dela i ukoliko to ne učini, snosiće zakonske posledice, jer time čini dva odvojena krivična dela i to krivično delo iz člana 331 KZ-a NEPRIJAVLJIVANJE KRIVIČNOG DELA I UČINIOCA ( ovde je važno reći da je neko lice počinilo ovo krivično delo ukoliko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora ili ukoliko zna da je delo učinjeno, pa ne prijavi delo ili učinioca pre nego što su otkriveni )   i krivično delo iz člana 332 KZ-a NEPRIJAVLJIVANJE PRIPREMANJA KRIVIČNOG DELA ( kada neko lice zna da se priprema izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teža kazna, a, pa u vremenu kada je još bilo moguće sprečiti njegovo izvršenje to ne prijavi, a delo bude pokušano ili izvršeno )

Postupanje (javnog tužioca) po podnesenoj krivičnoj prijavi

Iz svih navoda koji su u krivičnoj prijavi opisani i navedeni, nadležni javni tužilac proverava da li su isti tačni, da li postoji osnova za dalje sprovođenje istrage, a može i:

  • Sam ili uz pomoć policije prikupljati potrebne podatke
  • Pozivati građane ili zahtevati od drugih državnih organa ili pravnih lica da mu pruže određena obaveštenja koja su mu neophodna

A sve u cilju prikupljanja dovoljno dokaza kako bi javni tužilac imao osnova za optuženje i podizanje optužnog akta ( optužnice ili optužnnog predloga )

Javni tužilac će ODBACITI krivičnu prijavu, ukoliko:

  1. Prijavljeno delo, nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti
  2. Ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti
  3. Je nastupila zastarelost, amnestija ili pomilovanje ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje

Ukoliko je u pitanju krivična prijava za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna, javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu usled stvarnog kajanja učinioca krivičnog dela ili ukoliko je sprečio nastupanje štete ili je štetu već nadoknadio, a prethodno oceni da prema datim okolnostima slučaja izricanje krivične sankcije ne bi bilo opravdano.

Ukoliko javni tužilac odbaci krivičnu prijavu iz bilo kog razloga, dužan je o tome u roku od 8 dana od dana odbacivanja krivične prijave obavesti oštećenog ( s obzirom da oštećeni ima pravo da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu, a naposletku i da preuzme krivično gonjenje i da stupi u postupak i to „oštećeni kao tužilac“ i ima sva prava kao i javni tužilac, osim onih koje javni tužilac ima kao državni organ i ovo pravo zastupanja optužbe ima sve do završetka glavnog pretresa ) i da obavesti policiju, ukoliko je taj organ podneo krivičnu prijavu.

Krivično delo Lažno prijavljivanje

propisano članom 344 KZ-a

Veoma je bitno istaći i napomenuti da lažno prijavljivanje predstavlja krivično delo i u svom osnovnom obliku propisana je kazna zatvora od 3 ( tri ) meseca do 3 ( tri ) godine za lice koje prijavi drugo lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti , a zna do lice nije učinilac tog dela, dok će lice koje samo sebe prijavi ili prijavi da je učinjeno određeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to delo nije učinjeno, kazniti se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

Privatna tužba

Predstavlja inicijalni akt koji se podnosi nadležnom sudu i kojom privatni tužilac pokreće krivični postupak za dela za koja je po zakonu propisana da se gone po privatnoj tužbi, kao što su npr. laka telesna povreda propisana članom 122 KZ-a, zatim k.d. sitna kradja, utaja i prevara propisano članom 210 KZ-a, k.d. Oduzimanje tudje stvari propisanom članom 211 KZ-a

Važno je napomenuti da se privatna tužba podnosu u roku od 3 ( tri ) meseca od saznanja za krivično delo i učinioca i da je ovaj rok prekluzivan, tj. da dolazi do gubitka prava za podnošenje privatne tužbe protekom navedenog roka. U ovom slučaju, ukoliko i dodje do gubitka prava na podnošenje privatne tužbe u krivičnom postupku protekom navedenog roka, oštećeno preostaje mogućnost da pokrene parnični postupak radi naknade štete koju mu je prouzrokovalo osumnjičeno lice odnosno štetnik.

Ukoliko oštećeni podnese krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku krivičnog postupka se utvrdi da je reč o krivičnom delu koje se goni po privatnoj tužbi, smatraće se da je oštećeni blagovremeno podneo privatnu tužbu, ako je to učinio u zakonom propisanim rokovima za podnošenje privatne tužbe.

Predlog za krivično gonjenje

Pokreće se krivični postupak samo za ona krivična dela za koje je propisano krivičnim zakonikom RS da se gone po predlogu za krivično gonjenje, a samo na predlog oštećenog i  tu je ključna razlika u odnosu na krivičnu prijavu.

Predlog za krivično gonjenje mora da sadrži sve neophodne elemente kao i krivična prijava i podnosi se u roku od 3 ( tri ) meseca od saznanja oštećenog za krivično delo i osumnjičenog.

Ukoliko je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili privatnu tužbu, a utvrdi se da je krivično delo koje se goni po predlogu za krivično gonjenje, smatra se da je podneo pomenuti predlog.

Za određena krivična dela, gonjenje se preduzima po predlogu, kao npr. za k.d. Utaje iz člana 207 KZ-a, stav 1. i 5. ovog člana, dakle pojedini oblici ovog krivičnog dela, zatim k.d. Zelenaštvo iz člana 217 KZ-a, stav 1. itd

Ukoliko je krivičnim delom oštećeno više lica, krivično gonjenje će se preduzeti/nastaviti po predlogu bilo kog od oštećenih lica.

Oštećeni može odustati od predloga za krivično gonjenje i to najkasnije do završetka glavnog pretresa i u tom slučaju gubi pravo na ponovno podnošenje predloga.

Imovinskopravni zahtev oštećenog lica

Ovaj zahtev ima pravo da podnese svako lice koje bi bilo oblašćeno da takav zahtev podnese u parničnom postupku. U krivičnom postupku imovinskopravni zahtev predstavlja zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo.

Ovaj zahtev se odnosi na povračaj stvari, naknadu štete ili na poništaj određenog pravnog posla. Podnosi se organu postupka i najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.

Ovlašćena lica za podnošenje ovog zahteva, može ppodneti i predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva nastalog usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo.

O predlogu za određenje privremene mere u istrazi odlučuje sudija za prethodni postupak, a posle podizanja optužnice odlučuje veće i žalba na rešenje o određivanju privremene mere ne odlaže izvršenje tog rešenja.

U presudi kojoj se okrivljeni oglašava krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud dosudjuje postavljeni imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za ostatak upućuje na parnični postupak, ali samo ako za odlučivanje o postavljenom zahtevu postoji pouzdan osnov za odluivanje o tome i ako to neće dovesti do odugovlačenja krivičnog postupka, u suprotnom sud upućuje da se imovnskopravni zahtev u celosti ostvari u parničnom postupku.

Zaključak 

Ukoliko se odlučite na pokretanje krivičnog postupka, poželjno bi bilo da se konsultujete sa profesionalcima-advokatima o tome, kako bi Vaša prava i interesi bili u najvećoj mogućoj meri zaštićeni. Advokatska kancelarija Radojević i saradnici se bavi pružanjem odbrane u krivičnom postupku, zastupanja oštećenih pisanjem krivičnih prijava, privatnih tužbi i iniciranjem pokretanja krivičnog postupka na jedan od gore par navedenih načina i naravno pružamo kompletno savetovanje vezne za oblast krivičnog prava. Cena pisanja krivične prijave ili privatne tužbe zavisi od visine zaprećene kazne, i npr.za k.d. za koje je propisana kazna zatvora do 3 ( tri ) godine, krivična prijava ili privatna tužba prema Advokatskoj tarifi košta 16.500,00 dinara.

Budite slobodni da nam postavite pitanje vezano za ovu materiju i materiju krivičnog prava u celosti ( na mejl advokatrobert.radojevic@gmail.com ili na jedan od navedenih brojeva telefona ) i rado ćemo se potruditi da Vas kratko uputimo o tome šta bi trebali biti Vaši naredni koraci u ostvarivanju i zaštiti Vaših prava i interesa.

UKOLIKO IMATE NEDOUMICA U VEZI SA PRAVNIM INSTITUTOM KOJI SE OBRADJUJE U OVOM TEKSTU, ADVOKAT RADOJEVIĆ VAM STOJI NA RASPOLAGANJU ZA SVA VAŠA PITANJA I SPREMAN JE DA VAM PRUŽI NEOPHODNU PRAVNU POMOĆ KAKO BISTE ZAŠTITILI VAŠA PRAVA I VAŠE NAJBOLJE MATERIJALNO-FINANSIJSKE INTERESE

Za više informacija i pitanja MOŽETE mi se obratiti putem e-maila:

advokatrobert.radojevic@gmail.com 

Ukoliko želite da zakažete konsultacije ili ukoliko želite da angažujete advokata iz ove kancelarije, možete nas pozvati na jedan od sledećih brojeva:

MTS-065/416-8320 ( dostupan i putem Vibera i WhatsApp)

A1– 060/416-8320 (dostupan i putem Vibera i WhatsApp)

Dodatne informacije pogledajte na našoj kontakt stranici.

***Napomena: Ovaj tekst predstavlja pravni stav autora i ne može se smatrati reklamom niti pravnim savetom.

Podeli na mrežama:

Jedan odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Poslednje sa blog-a