SerbianEnglishGermanRussian
SerbianEnglishGermanRussian

Ostavinski postupak i pokretanje ostavinskog postupka

Advokatska kancelarija Radojević, Beograd

Notary public wax stamper. White envelope with brown wax seal, golden stamp. Responsive design

Ostavinski postupak i pokretanje ostavinskog postupka

Postupak za raspravljanje zaostavštine, tj. u narodu poznatiji kao ostavinski postupak regulisan je odredbama Zakona o vanparnicnom postupku .

U ostavinskom postupku utvrdjuje se ko su naslednici umrlog, koja imovina čini zaostavštinu ostavioca i koja prava pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.

POKRETANJE OSTAVINSKOG POSTUPKA

-Mesna nadležnost suda-

Mesno je nadležan za ostavinski postupak onaj sud u kome je preminuli imao poslednje prebivalište odnosno boravište, a ako nigde nije imao ni prebivalište niti boravište , mesno će biti nadležan onaj sud u kome se nalazi pretežni deo ostaviočeve zaostavštine.

Postupak bi trebao da se pokrene po službenoj dužnosti, odmah po saznanju činjenice smrti od strane nadležnog suda ili od proglašenja nekog nestalog lica za umrlo lice.

Zašto u prethodnom pasusu, autor ovog teksta u kontekst i u obzir uzima reč „trebao“? Pa iz razloga što se de facto, odnosno u praksi retko  kada dešava da se ostavinski postupak pokrene po službenoj dužnosti. U većini slučajeva, ovaj postupak pokreću lica koja imaju pravni interes da se takav postupak pokrene i okonča, većinom su to naslednici ostavioca.

Ukoliko niste sigurni kako se pokreće ostavinski postupak i ne znate šta takav predlog treba da sadrži, konstultujte Advokat Beograd

Ostavinski postupak sprovodi sudija pojedinac, kome dajete vašu Nasledničku izjavu , ukoliko ste odlučili da to učinite, dok ostale izjave i predloge koji želite da učinite, mogu uzimati i sudijski pomoćnici.

-PRETHODNE RADNJE, tj. radnje koje prethode ostavinskom postupku-

Kada je neko lice umrlo, nadležni matičar je dužan da upiše činjenicu smrti u matične knjige umrlih i da Izvod iz matične knjige umrlih dostavi nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana upisa činjenice smrti u matičnu knjigu umrlih.

Kada nadležni sud zaprimi izvod iz matične knjige umrlih za umrlo lice, donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu, koji je dužan istu da sastavi i da je dostavi u roku od 30 dana od dana sastavljanja nadležnom sudu.

Javni beležnik smrtovnicu sastavlja na osnovu podataka koje je dobio od srodnika umrlog, lica sa kojim je umrli živeo, kao i od drugih lica koji mogu dati informacije koje su potrebne za sastavljanje potpune smrtovnice.

Ukoliko je javni beležnik sudu dostavio nepotpunu smrtovnicu, istu može sastaviti sud ili eventualno sudijski pomoćnik.

Podaci koji se unose u smrtovnicu izričito su navedeni i propisani članom 95.  Zakona o vanparnicnom postupku.

Popis i procenu imovine umrlog vrši javni beležnik na osnovu odluke suda, dok sud donosi odluku o popisu i proceni imovine umrlog na zahtev naslednika, legatara ili poverioca umrlog, a sud po službenoj dužnosti vrši popis i procenu imovine umrlog, kada se ne zna za naslednike, kada naslednici usled duševnih bolesti, maloletstva ili nekih drugih okolnosti nisu sposobni da se staraju o zaostavštini ili kada zaostavštinu treba da nasledi RS ili u drugim opravdanim okolnostima.

U popisu se zabeležavaju i potraživanja i dugovi umrlog lica.

Privremene mere za obezbedjenje zaostavštine posebno se određuju kada postoje okolnosti koje nalažu naročitu opreznost, a neke od njih su: predaja imovine ili dela imovine na čuvanje pouzdanom licu, rešenje da se novac, dragocenosti i hartije od vrednosti, štedne knjižice i druge važne isprave predaju na čuvanje sudu ili javnom beležniku.

Pored ovih mera, ako postoje okolnosti koje zahtevaju naročitu opreznost donosi se i rešenje o pečaćenju stana ostavioca, pojednih prostorija u stanu ili drugih prostorija koje pripadaju ostaviocu.

Ukoliko je prošlo par godina od smrti umrlog lica, a ostavinski postupak nije sproveden, možete se obratiti Advokatu u Beogradu

POSTUPAK PO PRIJEMU SMRTOVNICE

Sud po prijemu smrtovnice može doneti rešenje poveriti sprovodjenje ostavisnkog postupka javnom beležniku, a ako za to ne postoje smetnje, poverava ga javnom beležniku koji je sačinio smrtovnicu.

Ukoliko se očekuje rodjenje deteta, imaće pravo na nasledjivanje, a o tome će sud odmah obavestiti nadležni organ starateljstva i ako taj organ ne odluči drugačije, o njegovim pravima će se starati jedan od njegovih roditelja.¸

Postupak raspravljanja zaostavštine odnosno ostavinski postupak se obustavlja ukoliko se prema podacima iz smrtovnice utvrdi da nije bilo imovine odnosno da je postojala samo pokretna imovina, a naslednici ne traži da se sprovede ostavinski postupak, ali ipak zadržavaju pravo na to.

U pozivu za raspravljanje zaostavštine odnosno u pozivu za ostavinski postupak, ostavinski sud će obavestiti sva zainteresovana lica o pokretanju ostavinskog  postupka i pozvaće ih da dostave pismeni testament odnosno ispravu o usmenom testamentu ili eventualna saznanja o svedocima usmenog testamenta.

Ako je testamentom određen izvršilac testamenta, sud će pozvati i obavestiti ga o pokretanju ostavinskog postupka.

Ukoliko sud ne zna da li umrli ima naslednike, pozvaće lica da se jave u roku od godinu dana od dana objavljivanja oglasa, a oglas će se staviti na oglasnu tablu tog suda, objaviće se u Službeni glasnik RS, a po potrebi i na drugi način.

Ukoliko protekne rok od godinu dana, a ne javi se niko od naslednika umrlog, svu imovinu koja je predmet zaostavštine nasledjuje Republika Srbija.

Naslednici koji su pozvani na ostavinsku raspravu, daju nasledničku izjavu kojom se prihvataju nasledstva ili se istog odriču (u korist drugih naslednika)

Izjavu o prihvatanju nasledstva, naslednik može poslati i pismeno u sud koji je nadležan za ostavinski postupak, ali ta izjava mora biti overena od strane nadležnog organa.

Ukoliko naslednik ne pristupi ročištu za raspravljanje zaostavštine kako bi dao nasledničku izjavu, zakon pretpostavlja da se naslednik prihvata svog dela nasledstva i to se ima smatrati pozitivnom nasledničkom izjavom.

Ali, ako su medju naslednicima sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, sud će ih uputiti na parnični postupak.

REŠENJE O NASLEDJIVANJU

Kada sud koji sprovodi ostavinski postupak utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje, oglasiće ta lica za naslednike rešenjem o nasledjivanju.

Ukoliko se desi nakon pravnosnažnosti rešenja o nasledjivanju pronadje imovina za koju se nije znalo da ulazi u zaostavštinu, sud neće ponovo otvarati raspravljanje zaostavštine, nego će novopronadjenu imovinu raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasledjivanju.

Ukoliko prethodno nije raspravljena zaostavština, sud će raspraviti zaostavštinu samo ako se ona sastoji od nepokretnosti, a ukoliko se sastoji od pokretnih stvari , sud će raspraviti zaostavštinu samo na zahtev zainteresovanih lica.

A ako se pronadje testament, nakon raspravljene zaostavštine i donetog pravnosnažnog rešenja o nasledjivanju, sud će upoznati i upozoriti zainteresovana lica da mogu svoju prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.

UKOLIKO IMATE NEDOUMICA U VEZI SA PRAVNIM INSTITUTOM KOJI SE OBRADJUJE U OVOM TEKSTU, ADVOKAT RADOJEVIĆ VAM STOJI NA RASPOLAGANJU ZA SVA VAŠA PITANJA I SPREMAN JE DA VAM PRUŽI NEOPHODNU PRAVNU POMOĆ KAKO BISTE ZAŠTITILI VAŠA PRAVA I VAŠE NAJBOLJE MATERIJALNO-FINANSIJSKE INTERESE

Za više informacija i pitanja MOŽETE mi se obratiti putem e-maila:

advokatrobert.radojevic@gmail.com 

Ukoliko želite da zakažete konsultacije ili ukoliko želite da angažujete advokata iz ove kancelarije, možete nas pozvati na jedan od sledećih brojeva:

MTS-065/416-8320 ( dostupan i putem Vibera i WhatsApp)

A1– 060/416-8320 (dostupan i putem Vibera i WhatsApp)

Dodatne informacije pogledajte na našoj kontakt stranici.

***Napomena: Ovaj tekst predstavlja pravni stav autora i ne može se smatrati reklamom niti pravnim savetom.

Podeli na mrežama:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.